Razmaknuto učenje je metod u kojem se gradivo predviđeno za učenje “razbija” na tri dela
uz desetominutne pauze između učenja. U tim pauzama učenici se ohrabruju da se odmore
fizičkim aktivnostima – igra, sport i slično.

Ovakav metod učenja uključuje i navikavanje đaka da brzo i lako promene aktivnost kojom
se u datom trenutku bave – iz učenja u igru i obrnuto. Na primer, petnaest minuta možete
govoriti deci o kruženju materija u prirodi služeći se primerima ili prezentacijom, a
onda desetak minuta mogu odmarati uz igru, pre nego što nastavite.

Rezultati zaista pokazuju da se znanje na ovaj način brže i lakše usvaja i duže zadržava
nego kada se ceo čas bavite samo učenjem. Ključ je, zapravo, u moždanim ćelijama. Ovakav
način učenja im pomaže da kreiraju moždane veze potrebne da bi se znanje usvojilo. Uz
to, ima dobar uticaj i na nervni sistem jer omogućava opuštanje tokom učenja,
razbijajući strogu i zategnutu atmosferu koja je kod tradicionalnog učenja često
neminovna.

Fleksibilni dan je metoda podučavanja koja podstiče učitelja da ponekad zaboravi na
raspored časova i umesto da svakog dana u nedelji predaje po nekoliko predmeta, odabere
jedan dan kada će se đaci podeliti u grupe i jedan dan posvetiti predmetu koji im u tom
momentu zadaje najviše muka. Na ovaj način, učitelj će pokušati da svakom đaku posveti
određeno vreme u toku dana i pomogne mu da savlada gradivo sa kojim ima poteškoće.
Neko će fleksibilni dan koristiti da ponovi već stečeno znanje, a neko da nauči
propušteno. Đacima će ovaj dan biti od velike koristi jer neće morati kod kuće sami da
se suočavaju sa gradivom koje im je teško da savladaju.

Varijacija ove metode je i fleksibilna nedelja. To je nedelja u kojoj se od ponedeljka do
petka, sve vreme, na časovima bavite jednim predmetom. Učenicima to pomaže da se u
potpunosti fokusiraju i posvete, te da lakše usvoje i bolje učvrste znanje. Ova metoda
daje najbolji rezultat kad se, u nekom trenutku tokom školske godine, nađete pred
gradivom koje zadaje poteškoće većem broju đaka i za koje iz iskustva znate da se teže
usvaja.

Angažovanje je metod učenja, koji ohrabruje učenike da se malo angažuju i povežu sa
stvarnim svetom, analizirajući pri tome sve što se dešava u različitim oblastima
života. Naravno, ovaj metod se prilagođava uzrastu učenika, pa tako ne može biti isti za
decu u prvom razredu osnovne i prvom razredu srednje škole. Odnosno, teme koje se
nameću moraju biti u skladu sa uzrastom.

Umesto konvencionalnom metoda učenja, đake bi trebalo, ako ste to u prilici da
povedete negde gde će to što uče videti i na delu. Recimo, ako učite o domaćim
životinjama, a škola u kojoj radite je na selu, povedite decu da vide sve ono o čemu im
govorite na času. Iznenadićete se koliko stvari zapravo ne znaju, iako možda žive u
poljoprivrednom domaćinstvu.

Ideja je da se đaci više angažuju i ono što uče povežu sa stvarnim svetom. Ako se
učitelj potrudi da im to omogući, znanje će biti usvojeno mnogo lakše i zaboravljeno
mnogo teže.

Ove nove metode učenja za cilj imaju da podignu kvalitet edukacije na viši nivo i više
uključe učenike u sam proces edukacije. Važno je da dobro upoznate svoje đake i
odaberete metode koje su im najprimerenije. I rezultat neće izostati.