Deca počinju da primećuju drugu decu sa devet meseci, a sa godinu dana uspostavljaju prvi
kontakt. Sa godinu i po dana počinje prva interakcija u vidu primetne želje deteta da se približi
drugoj deci. Učenje socijalnih veština je dugotrajan proces. Do treće godine deca se da drugom
decom uglavnom igraju na način na koji se igraju i zasebno, fokusirani svako na svoju igru. Tek
sa tri godine deca stiču prve prijatelje. Što su deca starija, važan deo prijateljstva postaje i
uzajamno pomaganje i deljenje.
Kako podstaći dete da ima pozitivne odnose sa svojim vršnjacima?
Sve počinje od kuće, gde deca posmatraju i uče kako treba deliti, kako razgovarati sa drugima.
Na međusobne odnose dece i razvijanju njihovih prijateljstava sa drugom decom utiče odnos
dece sa njihovim roditeljima. Ako rastu u stabilnom i podsticajnom okruženju, deca će imati više
prijatelja i bolje će se snalaziti u socijalnim odnosima i situacijama. Zato deci treba pokazivati i
izbegavati kritike, kako bi dete imalo dovoljno samopouzdanja. Roditelji treba savetima da
poboljšaju detetove socijalne veštine, jer neka deca teže sklapanju prijateljstva.
Roditelji treba da se trude da upozanju roditelje dece, koja idu u isti razred sa njihovim detetom.
Prijateljstva sa decom se lakše održavaju ako se deca često viđaju.
Slobodne aktivnosti dece isto pružaju mogućnost za nova prijateljstva. Deca bi trebalo sama da
odlučuju o izboru svojih projatelja, a roditelj je tu da da samo sugestije ako treba. Sa decom
treba razgovarati o prijateljima i prijateljstvu. Učitelj može pomoći povučenoj deci da lakše
sklapaju prijateljstva. Roditelji treba da saslušaju učitelje, jer su oni u prilici da sagledaju
situaciju iz manje subljektivnog ugla. Roditelj treba da bude savetnik i podrška detetu u
sklapanju novih prijateljstava i da pomogne detetu da se oseća uspešnijim.
Kako se postaviti kod neiskrenog ponašanja?
Roditelj svakako treba da razgovara sa detetom o tome, u smislu da se dete usmeri na druženje sa
drugom decom. Ako dete odbacuje drugu decu, treba saznati šta stoji iza toga. Treba pomoći deci
da shvate svoja i tuđa osećanja. Takođe, treba deci objasniti da svako prijateljstvo ima svoje
uspone i padove. Svi smo mi iskusili nesuglasice i svađe sa prijateljima.
Treba podsticati dete da bude popularno. Sva deca žele da budu popularna. Roditelji treba da
podstiču svoje dete da razvija svoju ličnost, a preko toga i svoj sopstveni stil. Aktivno treba
slušati svoje dete i dozvoliti detetu da slobodno izražava svoja osećanja i stavove, ali time da ne
povredi druge.

Gotovo da nema roditelja, koji ne želi da mu dete postigne nešto u životu.

Svako brine, svako strepi.

Roditelji čine sve ono, što smatraju da bi bilo dobro za dete. Upisuju decu na časove stranih jezika. Od malih nogu deca su aktivna u sportskim sekcijama. Muzička škola, baletska škola, džez balet, škola glume…

Ipak, da li izabrane aktivnosti odgovaraju pravoj prirodi deteta? Pedagozi zahtevaju da iza svake aktivnosti mora da postoji razlog izbora: zašto smo izabrali baš tu aktivnost za dete, čemu vodi angažovanje u toj sferi, koju osobinu želimo da razvijemo?!

Jedno je sigurno, od malih nogu se formira uspešan čovek! S toga, sve aktivnosti treba da su usmerene na formiranje onih osobina, koje su presudne za postizanje uspeha!

Kako vaspitavati budućeg uspešnog čoveka

Još dok su deca mala, poželjno je da kod njih razvijamo osećaj zajedništva. Pomaganje ljudima je veoma jak pedagoški metod razvijanja empatije kod dece. Vremenom, deca odrstaju u osobe, kojima je to normalno. Prema istraživanjima ljudi sa ovim sklonostima jesu srećniji od onih, koji ceo svoj život posvećuju sebi i svojim potrebama.

Posebno se razumevanje za zajednicu ogleda u pomoći mlađim članovima. Pristup deci mora da bude pažljivo osmišljen, te se starija deca trude da budu nasmejana, raspoložena, kreativna i maštovita. Osećaj da je društveno koristan član, dete u razvoju posebno motiviše, čini ga vrednim i ohrabruje ga da napreduje.

Pomoć članovima porodice je prvi oblik volonterskog rada. Sasvim će biti uobičajeno da se Vaše dete, koje je prošlo ovakvo usmerenje u porodici, samo javi za volontiranje. U tom slučaju samo ćete biti sigurni da Vam dete nije na ulici, da ima ispunjen dan, te da se bavi humanim aktivnostima.

Kao što smo već napomenuli, svaka aktivnost mora da ima svoj cilj. Ali, Vašem
mališanu je potrebno da se navede razlog zašto želimo da radi baš tu aktivnost. Više aktivnosti (više ciljeva) daće jednu celinu, koji će vremenom dovesti dete do rezultata. Tada mu treba navesti da je to bio viši cilj. Od malih nogu čovek se upoznaje da se do glavnog cilja dolazi malim koracima i da na tom putu treba da istrajava. Strpljenje je glavno oružje da bismo postigli cilj.

Roditelji ne treba da žive u iluziji da dete baš uvek treba da ga posluša. Detetu, naprotiv, treba dati mogućnost da iskaže svoju percepciju, kako bi se kasnije razvila sposobnost da ima svoje mišljenje. Slobodno izražavanje je suprotno strahu, te je čak i poželjno da dete ne prihvata nametanje autoriteta. Kada se detetu prilazi sa uvažavanjem, ono će lakše iskazivati svoje ideje. Na ovaj način ćemo izbeći zamku da formiramo tvrdoglavo dete. Ono će, pre svega, biti uporno, samosvesno i humano.

Tokom letnjeg raspusta gradivo se brzo zaboravi, a
početak nove školske godine zahteva nastavak učenja već od prvog dana.
ZAŠTO JE VAŽNA PRIPREMA?
Naučiće da PRIPREMA znači brži napredak.
Nije to samo "priprema za narednu školsku godinu". Jednom kada dete i samo uvidi da
postiže značajne rezultate pripremanjem na vreme za njih, ti rezultati za njega postaju
glavni razlog njihove pripreme za sve važne i bitne događaje u njihovim životima.
Kada dete ima utisak da je spremno da sa lakoćom uči nove stvari i postiže značajne
rezultate u odnosu na svoje vršnjake, biće motivisano da postigne još više.
Pripremom za naredni razred želimo da postignemo mnogo veće ciljeve.
Usadite detetu dobre navike, a mi ćemo vam u tome pomoći!
Iako program počinje tek sredinom avgusta, već sada imamo dosta učenika koji su se
prehodnih godina pripremali zajedno sa nama.
Oni znaju zašto je to dobro za njih, jer su se i sami u to uverili.
Sve informacije na:
060 345 63 09
011 323 72 67

BUDI SPREMAN za učenike koji su završili 4. razred
1. Družim se sa Arhimedom
2. Moja prva priča
3. Mladi istraživač
4. U zdravom telu - zdrav duh
5. Raspevani trenutak

BUDI SPREMAN za učenike koji su završili 3. razred
1. Brojimo i krojimo
2. Riznica lepih reci
3. Mala abeceda
4. Ogledalce znanja
5. U zdravom telu – zdrav duh
6. Raspevani trenutak
BUDI SPREMAN za učenike koji su završili 2. razred
1. Stepenice

2. Vitez piše
3. Vrteška
4. U zdravom telu - zdrav duh
5. Raspevani trenutak
BUDI SPREMAN za učenike koji su završili 1. razred
1. Vesela matematika
2. Igra reči
3. Svaštarica
4. U zdravom telu - zdrav duh
5. Raspevani trenutak

Deci treba 1h aktivnsoti dnevno za pravilan razvoj tela.
Dok su deca mala, neprestano su u pokretu. Stručnjaci napominju da deci u razvoju treba 60
minuta aktivnosti na dan. To obezbeđuje pravilan razvoj tela, ali i sprečava nastajanje mnogih
hroničnih bolesti i smanjuje rizik od gojaznosti. Televizija, računari, društvene mreže –
primamljiviji su od bavljenja nekom fizičkom aktivnošću.
Deca treba da pronađu aktivnosti u kojima uživaju. Zbog toga im treba ponuditi što više različitih
aktivnosti, igara i sportova, kako bi se oprobali u njima. Najvažniji kriterijum je da je to detetu
zabavno (!), ali i da ne ometa školske obaveze. Svako kretanje je poželjno: plesovi, vožnja
biciklom, vožnja rolerima...
Deca se dele u tri fitnes tipa prema pedijatrima (Mary Gavin):
1. Nesportska deca. Njih je teže pokrenuti, ali kada se pokrenu, uspešnija su u sportu od
vršnjaka. Tada mogu doživeti ruganje od strane vršnjaka, jer se izdvajaju iz grupe. U tom
slučaju ne treba ih prisiljavati na taj sport, nego ih usmeriti na drugu vrstu fizičke
aktivnosti, kao što je vožnja biciklom sa prijateljima.
2. Leteći sportisti. Ovo je dete, koje voli sportske aktvinsti, ali ne organizovane, već
košarka ili fudbal sa drugovima. Takvo dete ne treba nagovarati na učlanjenje u neki
sportski klub, jer ga rezultati ne zanimaju, ali ga treba ohrabriti da bude aktivno.
3. Sportski tip. Odlikuje ga želja za treninzima i postizanje rezultatima. Takvu decu treba
pratiti i bodriti, ali i voditi računa da im taj sport ne uzme previše vremena i postane
fizičko i psihičko opterećenje. Ako se to desi, podržite dete da promeni aktivnost, da bi
uskladilo školu i sport.
Bilo koji tip deteta da je u pitanju, potrebna je podrška roditelja i savet lekara. Treba detetu
pružiti i primer tako što ćete i sami provoditi makar pola sata dnevno u nekim sportskim
aktivnostima: hodanje, vožnja biciklom sa detetom, plivanje, yoga...

Roditelji ponekad ne prepoznaju tikove kod dece. Misle da je u pitanju neka razvojna faza ili da
se dete ''glupira''.
Tikovi su brzi, ponavljajući grčevi mišića, koji se javljaju nesvesno, nevoljno, nekontrolisano.
Mogu da budu raznovrsni: tupkanje, pravljenje grimase, mrštenje, žmirkanje, uzdisanje,
okretanje glave u stranu, trzaji glavom, sleganje ramenima. Većina tikova traje jednu sekundu sa
promenljivim vremenskim pauzama do sledećeg ponavljanja.
Najgrublja podela tikova je izvršena na proste i složene, a ove kategorije se dalje granaju na
motorne i glasovne.
Prosti motorni tikovi su: žmirkanje, trzanje glavom, sleganje ramenima i pravljenje grimasa.
Prosti glasovni tikovi su: kašljucanje, šmrktanje, šištanje, pucketanje jezikom.
Složeni motorni tikovi su: nevoljno ritmično ponavljanje pokreta ili udaranje samoga sebe,
skakutanje, cupkanje.
Složeni glasovni tikovi su: ponavljanje određenih reči, a često i ponavljanje pogrdnih reči.
Tikovi se obično javljaju oko 4. i 5. godine. Nekada se jave samo u jednom periodu, a zatim se
zauvek izgube. Dešava se i periodično ponavljanje tikova, sa pauzom od nekoliko meseci. Često
se javljaju u pubertetu.
Nauka još nije objasnila zašto se javljaju tikovi. U većini slučajeva su psihogenog porekla,
nastaju kao posledica stresa ili nekog drugog psihogenog uzroka. Velike promene u okviru
porodice (polazak u vrtić, razvod roditelja, dolazak nove bebe u prodicu) mogu da budu okidač
za poljuljano samopouzdanje deteta i rezultiraju pojavom tikova. Takvi tikovi uglavnom prolaze
spontano.
Dugotrajna upotreba nekih lekova može isto da dovede do tikova. Nekada tikovi mogu da budu
posledica pojedinih preležanih bolesti.
Tikovi su telesni odraz stanja i psihičkog problema, koji onda treba otkriti, da bi se nevoljni
pokreti eliminisali. Kod deteta može biti uzrok: ljubomora prema drugu ili drugarici, osećaj da
mu roditelji ne poklanjaju dovoljno pažnje, strah od polaska u školu, neuspeh u bavljenju
sportom, gubitak neke bliske osobe ili ljubimca. Tikovi obično prolaze spontano, ali se njima
ipak treba pozabaviti.
Lečenje traje 3 do 6 meseci. Kombinuju se lekovi i psihološki pristup. Navažnije je deca
prihvate svesno svoj problem i svoj tik. To se radi kroz vežbe disanja, vežbe pokreta, kroz igru.

Na osnovu istraživanja grupe psihologa kod nas došlo se do sledećih parametara kada je u
pitanju nadareno dete:

1. Dete ima širok rečnik i rano je progovorilo.

2. Dete vas zasipa mnoštvom oštroumnih pitanja i uči brže od drugih.

3. Odlikuje se izvrsnim pamćenjem.

4. Dete je vrlo znatiželjno i može dugo da se usredsredi na predmet zanimanja.

5. Poseduje široko opšte znanje, znatiželjno je i zanima ga sve o svetu oko njega.

6. Uživa da rešava problem, često preskačući međustepene.

7. Poseduje nesvakidašnju živu maštu.

8. Naučilo je da piše u ranom uzrastu.

9. Pokazuje snažna osećanja i mišljenje, a može imati i čudan smisao za humor.

10. Postavlja visoke standarde, perfekcionista je, ali gubi zanimanje ako ga zamolite da učini više nego što je potrebno.

Starost deteta Vrsta sporta
6 – 7 godina Plivanje, sportska gimnastika
8 – 9 godina Sinhrono plivanje, vaterpolo, fudbal, ritmi;ka gimnastika, tenis, karate
9 – 10 godina Skokovi u vodu, alpsko skijanje, stoni tenis džudo
9 – 12 godina Košarka, rukomet, odbojka
10 – 11 godina Atletika, veslanje, mali fudbal
10 – 12 godina Veslanje (kajak I kanu)
11 – 12 godina Akrobatika, streličarstvo
12 – 13 godina Rvanje, mačevanje
12 – 14 godina Boks, kikboks, aikido, džiu-džicu, biciklizam
13 – 14 godina Konjički sport
14 – 15 godina Dizanje tegova

Treninzi za decu, ma koji sport bio u pitanju, ne bi trebalo da prelaze 6h vežbanja nedeljno. Ovaj
vremenski period se obično podeli na tri treninga.
Primer ishrane jednog sportiste u ranom školskom periodu

Vaterpolo

puno voća i povrća
različite vrste mesa i ribe
mlečni prizvodi
do 4 jaja nedeljno
integralni oblici žitarica
veoma malo slatkiša i grickalica

Vodeni sportovi jačaju kičmu i srce. Tokom aktivnosti u vodi dolazi do istovremenog aktiviranja
velikih grupa mišića.
Telo u vodi ima manju relativnu težinu. Time je opterećenje na kičmu manje.
Prednosti vaterpola ili plivanja u odnosu na druge sportive su sledeće:

• povoljno deluje na kardiovaskularni sistem
• usmerava disanje
• jača mišiće
• omogućava pravilno oblikovanje svih mišića, posebno leđnih, čime se postiže pravilno
  držanje
• jača samopouzdanje

Grickanje noktiju kod dece je siguran signal da postoji nešto što dete manje ili više muči. To
nije bolest. Grickanje noktiju spada u simptome jedne široke grupe neuroza.
Ono kod dece može da se javi kod dece u bezazlenom vidu kada se nokat gricka samo do
mesnatog dela ili se grickaju i zanoktice kada je dete posebno uzbuđeno na času, očekujući da ga
nastavnik prozove; ili u kući kada je nešto skrivilo ili dok gleda uzbudljiv film ili utakmicu.
Da grickanje noktiju nije bezazleno, govori i činjenica da su česte pojave infekcije, koje se
prenose ovim putem. Najčešće se tada radi o crevnim parazitima, a može i da oboli izgriženi
nokat. U nekim slučajevima grickanje noktiju je alarm, jer je to simtopm velike napetosti deteta,
izraz dublje neuroze. Tada je potrebna pomoć psihologa, pedagoga ili dečjeg neuropsihijatra.
Treba naglasiti da grickanje noktiju nije bolest, već je samo vidljiv izraz dublje suštine
emotivnog stanja osetljivog deteta.
Grickanje noktiju je zapravo svojevrsna agresija deteta prema samom sebi. Kada je dete
nezadovoljno, kada mu je nešto uskraćeno, a nemoćno je da izmeni datu situaciju, delujući na
svet oko sebe, ono agresiju prema okolini okreće prema sebi. Najčešći uzroci psihičke napetosti
dece su loši odnosi u porodici, uopšte život u neurotskoj sredini. Takve situacije dovode do
poremećaja ponašanja deteta. Pomoć se tu sastoji od strane dečjeg psihologa i radom sa detetom i
sa roditeljima. Roditelji bi rebalo da shvate da se ova navika ne otkljanja pretnjama i
kažnjavanjima.
U odvikavanju od grickanja noktiju od značaja je da se dete bavi nekom fizičkom aktivnošću.
Obično se u medijima navodi kao prvi uzrok grickanja noktiju zanemarivanje deteta, dete koje
nije u žiži interesovanja roditelja, posebno odnos majke.
Drugi uzrok može može biti umor deteta. Postoji vreme kada dete jede, igra se, a kada se
obavljaju higijenske potrebe deteta, i ako se od toga odstupi, i dete se umara više nego što je
potrebno, ono počinje da rešava svoju napetost grickanjem noktiju.
Takođe, nesigurnost kod dece izaziva grickanje noktiju. Neulivanje sigurnosti roditelja ili
nastavnika kod deteta rezultira grickanjem noktiju. Ova se navika najčešće javlja u petoj, sedmoj
i jedanastoj godini, a istraživanja govore da čak 60% dece gricka nokte.

Polazak deteta u školu je veoma značajan događaj u detinjstvu i predstavlja veliku promenu i za
dete i za roditelje. Ovaj događaj predstavlja spremnost deteta da prihvati nove obaveze i
spremnost roditelja da mu u tome pruže podršku na pravi način.
Sa detetom treba započeti razgovor par meseci pre početka školske godine sa ciljem da se škola
predstavi kao mesto gde ih čekaju nova znanja i novi prijatelji. Tek kada usvoji takvu sliku o
školi, deci će biti lakše da private činjenicu da se u školi sedi u školskoj klupi, te da je potrebna
koncentracija na neku aktivnost, disciplina… U školi dete obaveze mora da ispunjava, ali će pri
tome steći mnogo drugova i naučiti puno korisnih stvari. Dete treba odvesti u školu, u koju će ići,
i treba iskazati pozitivno mišljenje o školi. Ako će dete ići samo u školu, treba uvežbati put do
škole, naučiti ga da koristi ključ od stana i dogovoriti se kako će ga držati dok je u školi. Dete
treba da zna adresu na kojoj stanuje i brojeve telefona roditelja.
Roditelji treba da sačuvaju par dana godišnjeg odmora za prve školske dane deteta.
Treba na vreme i postepeno prilagoditi ritam spavanja i obroka, naučiti da se dete samo oblači,
vezuje pertle, obuče jaknu, stavi kapu. Dete treba da usvoji pravilne higijenske navike, da ide
samo u toalet, da opere ruke posle toaleta ili pre jela.
Treba podsticati dete da izgovara pravilno glasove, da se razgovetno izražava, da samostalno
priča. Postepeno treba navikavati dete na duži rad u sedećem položaju, prelistavanje slikovnica,
crtanje, bojenje… Treba naučiti dete da pravilno drži olovku, da koristi gumicu, rezač, makaze.
Zajedno sa detetom pripremiti stvari za školu.
Neka dete samo izabere ranac za školu, sveske, olovke, bojice i ostali pribor koji mu se dopada.
Učite dete da voli svoje drugove, da ih poštuje i da se igra sa svojim vršnjacima.
Ostavite detetu vremena da se igra, jer polaskom u školu igra se ne isključuje, već samo dobija
drugi oblik. Pohvalite dete kada nešto dobro uradi i kada se trudi. Podstičite dete da bude
ponosno, jer kreće u prvi razred.
Većina dece već zna da čita i piše pre polaska u školu, ali nije bitno ako i ne zna. Treba
poboljšati detetove veštine slušanja i pamćenja onoga što je čulo pre polaska u školu. Čitajte
detetu priče i stanite pre kraja, pitajte kako se završava priča. Kada vam dete ispriča kraj,
pročitajte pravi kraj priče. Čitajte dečje pesme u kojima ima rime i gde se ponavljaju iste reči.
Pričajte detetu o pojmu broja, time što ćete prebrojavati stvari u okruženju: igračke, voće,
stepenice, knjige… Pokažite detetu brojke na satu i objasnite mu na koji način se meri vreme.
Isto možete da uradite na kuhinjskoj vagi, kada ćete meriti sastojke za jelo.
Takođe možete početi sa predstavljanjem karte sveta: pokažite mu gde se nalaze zemlja i grad u
kojem živi. Predstavite kontinente, države, zastave zemalja, rase ljudi, životinje, vremenske

prilike, po čemu je neki kraj poseban. Neka dete odabere lokacije, koje bi volelo da poseti.
Nakon toga, ponovite sa detetom ono o čemu ste pričali.
Učite dete o istoriji na taj način što ćete mu ispričati istorijat porodice i kada je i kako ono došlo
na svet. Usmerite dete na prošlost članova porodice koje poznaje. Posle toga mu pričajte o
različitim događajima, predstavite mu koncept vremena, nečega što se dogodilo davno i onoga
što se dogodilo juče. Predstavite mu poznate istorijske ličnosti, koje su obeležile jedno vreme.
Bitno je pre polaska u školu:

• Detetu stvoriti pozitivnu sliku o sebi
• Stvoriti radne navike
• Razviti kulturno – higijenske navike
• Primeniti vežbe pažnje
• Razviti sposobnost opažanja – podsticeti decu da detaljno pričaju o svemu što vide
• Vežbati koncentraciju, ali koja ne mora da bude duža od 15 minuta
• Uputiti dete da se ponosi uspehom, ali i da se nosi sa neuspehom
• Da pomaže drugarima i deli sve sa njima
• Da zna da se pridržava pravila
• Da sa upornošću završava započeto
• Da zna rešavati probleme i sukobe
• Da zna da se zauzme za sebe