Roditelji ponekad ne prepoznaju tikove kod dece. Misle da je u pitanju neka razvojna faza ili da
se dete ''glupira''.
Tikovi su brzi, ponavljajući grčevi mišića, koji se javljaju nesvesno, nevoljno, nekontrolisano.
Mogu da budu raznovrsni: tupkanje, pravljenje grimase, mrštenje, žmirkanje, uzdisanje,
okretanje glave u stranu, trzaji glavom, sleganje ramenima. Većina tikova traje jednu sekundu sa
promenljivim vremenskim pauzama do sledećeg ponavljanja.
Najgrublja podela tikova je izvršena na proste i složene, a ove kategorije se dalje granaju na
motorne i glasovne.
Prosti motorni tikovi su: žmirkanje, trzanje glavom, sleganje ramenima i pravljenje grimasa.
Prosti glasovni tikovi su: kašljucanje, šmrktanje, šištanje, pucketanje jezikom.
Složeni motorni tikovi su: nevoljno ritmično ponavljanje pokreta ili udaranje samoga sebe,
skakutanje, cupkanje.
Složeni glasovni tikovi su: ponavljanje određenih reči, a često i ponavljanje pogrdnih reči.
Tikovi se obično javljaju oko 4. i 5. godine. Nekada se jave samo u jednom periodu, a zatim se
zauvek izgube. Dešava se i periodično ponavljanje tikova, sa pauzom od nekoliko meseci. Često
se javljaju u pubertetu.
Nauka još nije objasnila zašto se javljaju tikovi. U većini slučajeva su psihogenog porekla,
nastaju kao posledica stresa ili nekog drugog psihogenog uzroka. Velike promene u okviru
porodice (polazak u vrtić, razvod roditelja, dolazak nove bebe u prodicu) mogu da budu okidač
za poljuljano samopouzdanje deteta i rezultiraju pojavom tikova. Takvi tikovi uglavnom prolaze
spontano.
Dugotrajna upotreba nekih lekova može isto da dovede do tikova. Nekada tikovi mogu da budu
posledica pojedinih preležanih bolesti.
Tikovi su telesni odraz stanja i psihičkog problema, koji onda treba otkriti, da bi se nevoljni
pokreti eliminisali. Kod deteta može biti uzrok: ljubomora prema drugu ili drugarici, osećaj da
mu roditelji ne poklanjaju dovoljno pažnje, strah od polaska u školu, neuspeh u bavljenju
sportom, gubitak neke bliske osobe ili ljubimca. Tikovi obično prolaze spontano, ali se njima
ipak treba pozabaviti.
Lečenje traje 3 do 6 meseci. Kombinuju se lekovi i psihološki pristup. Navažnije je deca
prihvate svesno svoj problem i svoj tik. To se radi kroz vežbe disanja, vežbe pokreta, kroz igru.