Roditelji ponekad ne prepoznaju tikove kod dece. Misle da je u pitanju neka razvojna faza ili da
se dete ''glupira''.
Tikovi su brzi, ponavljajući grčevi mišića, koji se javljaju nesvesno, nevoljno, nekontrolisano.
Mogu da budu raznovrsni: tupkanje, pravljenje grimase, mrštenje, žmirkanje, uzdisanje,
okretanje glave u stranu, trzaji glavom, sleganje ramenima. Većina tikova traje jednu sekundu sa
promenljivim vremenskim pauzama do sledećeg ponavljanja.
Najgrublja podela tikova je izvršena na proste i složene, a ove kategorije se dalje granaju na
motorne i glasovne.
Prosti motorni tikovi su: žmirkanje, trzanje glavom, sleganje ramenima i pravljenje grimasa.
Prosti glasovni tikovi su: kašljucanje, šmrktanje, šištanje, pucketanje jezikom.
Složeni motorni tikovi su: nevoljno ritmično ponavljanje pokreta ili udaranje samoga sebe,
skakutanje, cupkanje.
Složeni glasovni tikovi su: ponavljanje određenih reči, a često i ponavljanje pogrdnih reči.
Tikovi se obično javljaju oko 4. i 5. godine. Nekada se jave samo u jednom periodu, a zatim se
zauvek izgube. Dešava se i periodično ponavljanje tikova, sa pauzom od nekoliko meseci. Često
se javljaju u pubertetu.
Nauka još nije objasnila zašto se javljaju tikovi. U većini slučajeva su psihogenog porekla,
nastaju kao posledica stresa ili nekog drugog psihogenog uzroka. Velike promene u okviru
porodice (polazak u vrtić, razvod roditelja, dolazak nove bebe u prodicu) mogu da budu okidač
za poljuljano samopouzdanje deteta i rezultiraju pojavom tikova. Takvi tikovi uglavnom prolaze
spontano.
Dugotrajna upotreba nekih lekova može isto da dovede do tikova. Nekada tikovi mogu da budu
posledica pojedinih preležanih bolesti.
Tikovi su telesni odraz stanja i psihičkog problema, koji onda treba otkriti, da bi se nevoljni
pokreti eliminisali. Kod deteta može biti uzrok: ljubomora prema drugu ili drugarici, osećaj da
mu roditelji ne poklanjaju dovoljno pažnje, strah od polaska u školu, neuspeh u bavljenju
sportom, gubitak neke bliske osobe ili ljubimca. Tikovi obično prolaze spontano, ali se njima
ipak treba pozabaviti.
Lečenje traje 3 do 6 meseci. Kombinuju se lekovi i psihološki pristup. Navažnije je deca
prihvate svesno svoj problem i svoj tik. To se radi kroz vežbe disanja, vežbe pokreta, kroz igru.

Grickanje noktiju kod dece je siguran signal da postoji nešto što dete manje ili više muči. To
nije bolest. Grickanje noktiju spada u simptome jedne široke grupe neuroza.
Ono kod dece može da se javi kod dece u bezazlenom vidu kada se nokat gricka samo do
mesnatog dela ili se grickaju i zanoktice kada je dete posebno uzbuđeno na času, očekujući da ga
nastavnik prozove; ili u kući kada je nešto skrivilo ili dok gleda uzbudljiv film ili utakmicu.
Da grickanje noktiju nije bezazleno, govori i činjenica da su česte pojave infekcije, koje se
prenose ovim putem. Najčešće se tada radi o crevnim parazitima, a može i da oboli izgriženi
nokat. U nekim slučajevima grickanje noktiju je alarm, jer je to simtopm velike napetosti deteta,
izraz dublje neuroze. Tada je potrebna pomoć psihologa, pedagoga ili dečjeg neuropsihijatra.
Treba naglasiti da grickanje noktiju nije bolest, već je samo vidljiv izraz dublje suštine
emotivnog stanja osetljivog deteta.
Grickanje noktiju je zapravo svojevrsna agresija deteta prema samom sebi. Kada je dete
nezadovoljno, kada mu je nešto uskraćeno, a nemoćno je da izmeni datu situaciju, delujući na
svet oko sebe, ono agresiju prema okolini okreće prema sebi. Najčešći uzroci psihičke napetosti
dece su loši odnosi u porodici, uopšte život u neurotskoj sredini. Takve situacije dovode do
poremećaja ponašanja deteta. Pomoć se tu sastoji od strane dečjeg psihologa i radom sa detetom i
sa roditeljima. Roditelji bi rebalo da shvate da se ova navika ne otkljanja pretnjama i
kažnjavanjima.
U odvikavanju od grickanja noktiju od značaja je da se dete bavi nekom fizičkom aktivnošću.
Obično se u medijima navodi kao prvi uzrok grickanja noktiju zanemarivanje deteta, dete koje
nije u žiži interesovanja roditelja, posebno odnos majke.
Drugi uzrok može može biti umor deteta. Postoji vreme kada dete jede, igra se, a kada se
obavljaju higijenske potrebe deteta, i ako se od toga odstupi, i dete se umara više nego što je
potrebno, ono počinje da rešava svoju napetost grickanjem noktiju.
Takođe, nesigurnost kod dece izaziva grickanje noktiju. Neulivanje sigurnosti roditelja ili
nastavnika kod deteta rezultira grickanjem noktiju. Ova se navika najčešće javlja u petoj, sedmoj
i jedanastoj godini, a istraživanja govore da čak 60% dece gricka nokte.